Glavni moto monaha je ljubav, prema Bogu više nego prema ičemu drugom. Monasi veruju da duša čovečija pripada Tvorcu, i podvižnik hoće da je Bogu oda u dostojnom stanju.[two]
Mistik je osoba koja živi specifično kršćansko iskustvo i kod koje mistične milosti prate njezin duhovni život po svom intenzitetu i učestalosti. U širem značenju neki daju mistično obilježje svakomu intenzivnijemu teologalnomu iskustvu u životu vjere jer je riječ o susretu s Otajstvom (misterijem): sakramenti, riječ Božja… Na toj je liniji Rahnerova izjava: »Kršćanin sutrašnjice ili će biti mistik, tj. onaj koji je nešto iskusio, ili ne će više biti kršćanin.«
Gnosticizam je bio iskorijenjen iz hrišćanstva u Rimskom carstvu, a uspio je preživjeti izvan granica Carstva, na područjima Azije. Sa bliskog istoka i Azije je uglavnom potisnit širenjem islama, iako su neke manje zajednice na terotoriji Iraka i Irana uspjele da opstanu do danas. Persijski gnosticizam je oličen u mandenizmu (naziv nastao od riječi: Manda = Znanje), koji se još uvijek u malom broju praktikuje u djelovima Iraka i iranske oblasti Khuzestan. Sirijsko-egipatski gnosticizam je uglavnom bio pod platonovskim uticajem. Stvaranje su opisivali kao seriju emanacija iz prvobitne supstance, što rezultuje nastankom materijalnog svijeta. Zato su zlo opisivali kao materiju koja je inferiorna božanstvu, to zlo su smatrali nedostatskom duhovnog uvida, prije nego samostalnom duhovnom silom. Zlo je smatrano najvećom udaljenošću od božanskog principa. Prema Evandelju po Filipu, gnoza izjednačava hrišćanina sa Hristom: Ko god postigne gnozu nije više hrišćanin nego Hrist. Evanđelje Istine uzrok straha i grijeha pronalazi u neznanju: Neznanje je donijelo tjeskobu i strah. A tjeskoba se zgusnula kao magla, tako da niko nije mogao da vidi.
Са све већим просвјетитељством, западно хришћанство се суочава са новим научним тумачењима, као и са појављивањем библијског критицизма, скептицизмом и савремене политичке идеологије, либерализмом, национализмом и социјализмом (комунизмом).
Operater će sa Vama Professionalći proceduru kupovine i na Vaš e-mail poslati sliku popunjene uplatnice prema kojoj možete izvršiti uplatu ili predračun za knjige koje želite da kupite i poslati na Vašu e-mail adresu.
.. и сазивају се у изузетним приликама, а закључци су им обавезни за читаву click here цркву.
Шаблон:Категорија на Остави/параметар/ненаведен/име странице различито од Википодатака
Донације Изглед Отвори налог Пријави ме Личне алатке Отвори налог
Lokalitet za koji se veruje da je mesto krštenja Isusa Jedno od najvažnijih mesta hrišćanskog hodočašća je Jerdenit, gde se veruje da je Isusa krstio Jovan Krstitelj, na samoj je granici s Izraelom.
Konstantin Veliki je bio ambiciozan čovjek koji se za hrišćanstvo vezao postepeno. U tom postepenom prelazu, udaljavajući se od paganstva, već 315. godine odbija da se popne na kapitol kako bi prinio žrtve pred paganskim hramom boga Jupitera.
Život u grehu nas sprečava da imamo odnos sa Bogom koji on želi da ima sa ljudima, i sve dok neko kao vernik živi u grehu neće moći da uživa u odnosu sa Bogom koji je On nameravao da ima sa njim. Međutim, hrišćani mogu da pobede u borbi sa grehom tako što će proučavati i primenjivati Božiju Reč (Bibliju) u svojim životima, pod kontrolom Duha Svetog, tj. pokoravanjem uticaju i vođstvu Duha u svim svakodnevnim okolnostima, u Duhu poštujući Božju Reč.
Veliki broj hrišćana vjeruje da će, prilikom ponovnog dolaska Isusa na Zemlju (u poslednja vremena), svi koji su umrli da ustanu tjelesno iz mrtvih za poslednji sud (Strašni sud).
Mapa je orijentisana u smeru istok-zapad i na njoj su prikazani: reka Jordan koja je puna riba, brodovi koji plove po Crvenom moru, Jerusalim vrlo detaljno, a gradovi i sela su prilično tačno pozicionirani, što je bilo začuđujuće za ono vreme set nas odatle vodi na planinu Nebo, a taj deo je pod zaštitom Svete stolice koja, kako se moglo videti, izdašno finansijski pomaže svetilište.
ili one koji im se nisu svideli da veruju načinom koji je njima bio po volji.[eight] Vizantijska carska vlast ih je gonila u manastire. Postoji mnoštvo vizantijskih propisa koji regulišu ovo pitanje. Čak i Dušanov zakonik iz fourteen. veka sadrži odredbu o obaveznom boravku monaha u manastiru.[eight]